POEZIJA: Sandra Kopić – Duša Šokačka
Sokak se ogrnio ponjavom noći,
a san na oči nede pa nede,
oči zvezdano nebo glede.
Moja je duša od zvezda tkana,
u njoj se reči starina roje,
poruke davni vremena kroje.
U njoj je stara šokačka fajta,
što pesmu staru od svega ljubi,
od tambure strune pamet izgubi.
Ja svoju dušu baštinom ranim,
u stihove nove ju furtom uplićem,
na njoj se nebesima noćas primičem.
Šokačku dušu zvezdama dajem,
dok tambura strune kroz noć se čuju,
reči davnina u pesmi putuju.
Moja je duša stara šokačka,
tu blago davnina beršiku ima,
za lek joj samo tambura štima.